Definify.com

Definition 2024

разлучити

разлучити

Serbo-Croatian

Verb

разлу́чити pf ‎(Latin spelling razlúčiti)

(transitive) to separate,
(transitive, reflexive) to discriminate, discern

Conjugation

Conjugation of разлучити

Infinitive: разлучити		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: разлу́чӣвши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		разлучим	разлучиш	разлучи	разлучимо	разлучите	разлуче
Future	Future I	разлучит ћу² разлучићу	разлучит ћеш² разлучићеш	разлучит ће² разлучиће	разлучит ћемо² разлучићемо	разлучит ћете² разлучићете	разлучит ће² разлучиће
Future	Future II	будем разлучио¹	будеш разлучио¹	буде разлучио¹	будемо разлучили¹	будете разлучили¹	буду разлучили¹
Past	Perfect	разлучио сам¹	разлучио си¹	разлучио je¹	разлучили смо¹	разлучили сте¹	разлучили су¹
	Pluperfect	био сам разлучио¹	био си разлучио¹	био је разлучио¹	били смо разлучили¹	били сте разлучили¹	били су разлучили¹
	Aorist	разлучих	разлучи	разлучи	разлучисмо	разлучисте	разлучише
Conditional I		разлучио бих¹	разлучио би¹	разлучио би¹	разлучили бисмо¹	разлучили бисте¹	разлучили би¹
Conditional II		био бих разлучио¹	био би разлучио¹	био би разлучио¹	били бисмо разлучили¹	били бисте разлучили¹	били би разлучили¹
Imperative		—	разлучи	—	разлучимо	разлучите	—
Active past participle		разлучио m / разлучила f / разлучило n			разлучили m / разлучиле f / разлучила n
Passive past participle		разлучен m / разлучена f / разлучено n			разлучени m / разлучене f / разлучена n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.

Related terms

разлучи́вати impf