Definify.com

Definition 2024

разлучивати

разлучивати

Serbo-Croatian

Verb

разлучи́вати impf ‎(Latin spelling razlučívati)

(transitive) to separate
(transitive, reflexive) to discriminate, discern

Conjugation

Conjugation of разлучивати

Infinitive: разлучивати		Present verbal adverb: разлу̀чујӯћи		Past verbal adverb: —		Verbal noun: разлучи́ва̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		разлучујем	разлучујеш	разлучује	разлучујемо	разлучујете	разлучују
Future	Future I	разлучиват ћу² разлучиваћу	разлучиват ћеш² разлучиваћеш	разлучиват ће² разлучиваће	разлучиват ћемо² разлучиваћемо	разлучиват ћете² разлучиваћете	разлучиват ће² разлучиваће
Future	Future II	будем разлучивао¹	будеш разлучивао¹	буде разлучивао¹	будемо разлучивали¹	будете разлучивали¹	буду разлучивали¹
Past	Perfect	разлучивао сам¹	разлучивао си¹	разлучивао je¹	разлучивали смо¹	разлучивали сте¹	разлучивали су¹
	Pluperfect	био сам разлучивао¹	био си разлучивао¹	био је разлучивао¹	били смо разлучивали¹	били сте разлучивали¹	били су разлучивали¹
	Imperfect	разлучивах	разлучиваше	разлучиваше	разлучивасмо	разлучивасте	разлучиваху
Conditional I		разлучивао бих¹	разлучивао би¹	разлучивао би¹	разлучивали бисмо¹	разлучивали бисте¹	разлучивали би¹
Conditional II		био бих разлучивао¹	био би разлучивао¹	био би разлучивао¹	били бисмо разлучивали¹	били бисте разлучивали¹	били би разлучивали¹
Imperative		—	разлучуј	—	разлучујмо	разлучујте	—
Active past participle		разлучивао m / разлучивала f / разлучивало n			разлучивали m / разлучивале f / разлучивала n
Passive past participle		разлучиван m / разлучивана f / разлучивано n			разлучивани m / разлучиване f / разлучивана n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.

Related terms

разлу́чити pf