Definify.com

Definition 2024

poručiti

poručiti

Serbo-Croatian

Verb

porúčiti pf ‎(Cyrillic spelling пору́чити)

(intransitive) to send word, inform sb
(Serbia, transitive) to order (an item)

Conjugation

Conjugation of poručiti

Infinitive: poručiti		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: porúčīvši		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ja	ti	on / ona / ono	mi	vi	oni / one / ona
Present		poručim	poručiš	poruči	poručimo	poručite	poruče
Future	Future I	poručit ću² poručiću	poručit ćeš² poručićeš	poručit će² poručiće	poručit ćemo² poručićemo	poručit ćete² poručićete	poručit će² poručiće
Future	Future II	budem poručio¹	budeš poručio¹	bude poručio¹	budemo poručili¹	budete poručili¹	budu poručili¹
Past	Perfect	poručio sam¹	poručio si¹	poručio je¹	poručili smo¹	poručili ste¹	poručili su¹
	Pluperfect	bio sam poručio¹	bio si poručio¹	bio je poručio¹	bili smo poručili¹	bili ste poručili¹	bili su poručili¹
	Aorist	poručih	poruči	poruči	poručismo	poručiste	poručiše
Conditional I		poručio bih¹	poručio bi¹	poručio bi¹	poručili bismo¹	poručili biste¹	poručili bi¹
Conditional II		bio bih poručio¹	bio bi poručio¹	bio bi poručio¹	bili bismo poručili¹	bili biste poručili¹	bili bi poručili¹
Imperative		—	poruči	—	poručimo	poručite	—
Active past participle		poručio m / poručila f / poručilo n			poručili m / poručile f / poručila n
Passive past participle		poručen m / poručena f / poručeno n			poručeni m / poručene f / poručena n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.

Related terms

poručívati impf
poruka