Definify.com

Definition 2024

уверавати

уверавати

Serbo-Croatian

Alternative forms

(Ijekavian): увјера́вати

Verb

увера́вати impf ‎(Latin spelling uverávati)

imperfective form of у̀верити

Conjugation

Conjugation of уверавати

Infinitive: уверавати		Present verbal adverb: увера́вајӯћи		Past verbal adverb: —		Verbal noun: увера́ва̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		уверавам	увераваш	уверава	уверавамо	уверавате	уверавају
Future	Future I	уверават ћу² увераваћу	уверават ћеш² увераваћеш	уверават ће² увераваће	уверават ћемо² увераваћемо	уверават ћете² увераваћете	уверават ће² увераваће
Future	Future II	будем уверавао¹	будеш уверавао¹	буде уверавао¹	будемо уверавали¹	будете уверавали¹	буду уверавали¹
Past	Perfect	уверавао сам¹	уверавао си¹	уверавао je¹	уверавали смо¹	уверавали сте¹	уверавали су¹
	Pluperfect	био сам уверавао¹	био си уверавао¹	био је уверавао¹	били смо уверавали¹	били сте уверавали¹	били су уверавали¹
	Imperfect	уверавах	увераваше	увераваше	уверавасмо	уверавасте	увераваху
Conditional I		уверавао бих¹	уверавао би¹	уверавао би¹	уверавали бисмо¹	уверавали бисте¹	уверавали би¹
Conditional II		био бих уверавао¹	био би уверавао¹	био би уверавао¹	били бисмо уверавали¹	били бисте уверавали¹	били би уверавали¹
Imperative		—	уверавај	—	уверавајмо	уверавајте	—
Active past participle		уверавао m / уверавала f / уверавало n			уверавали m / уверавале f / уверавала n
Passive past participle		увераван m / уверавана f / уверавано n			уверавани m / увераване f / уверавана n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.

References

“уверавати” in Hrvatski jezični portal