Definify.com

Definition 2024

преговарати

преговарати

Serbo-Croatian

Verb

прегова́рати impf ‎(Latin spelling pregovárati)

(intransitive) to negotiate

Conjugation

Conjugation of преговарати

Infinitive: преговарати		Present verbal adverb: прегова́рајӯћи		Past verbal adverb: —		Verbal noun: прегова́ра̄ње
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		преговарам	преговараш	преговара	преговарамо	преговарате	преговарају
Future	Future I	преговарат ћу² преговараћу	преговарат ћеш² преговараћеш	преговарат ће² преговараће	преговарат ћемо² преговараћемо	преговарат ћете² преговараћете	преговарат ће² преговараће
Future	Future II	будем преговарао¹	будеш преговарао¹	буде преговарао¹	будемо преговарали¹	будете преговарали¹	буду преговарали¹
Past	Perfect	преговарао сам¹	преговарао си¹	преговарао je¹	преговарали смо¹	преговарали сте¹	преговарали су¹
	Pluperfect	био сам преговарао¹	био си преговарао¹	био је преговарао¹	били смо преговарали¹	били сте преговарали¹	били су преговарали¹
	Imperfect	преговарах	преговараше	преговараше	преговарасмо	преговарасте	преговараху
Conditional I		преговарао бих¹	преговарао би¹	преговарао би¹	преговарали бисмо¹	преговарали бисте¹	преговарали би¹
Conditional II		био бих преговарао¹	био би преговарао¹	био би преговарао¹	били бисмо преговарали¹	били бисте преговарали¹	били би преговарали¹
Imperative		—	преговарај	—	преговарајмо	преговарајте	—
Active past participle		преговарао m / преговарала f / преговарало n			преговарали m / преговарале f / преговарала n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.

Related terms

пре̏гово̄р