Definify.com
Definition 2024
правник
правник
Macedonian
Noun
правник • (pravnik) m
Inflection
Declension of правник
| singular | plural | |
|---|---|---|
| indefinite | правник | правници |
| definite unspecified | правникот | правниците |
| definite proximal | правников | правнициве |
| definite distal | правникон | правницине |
| vocative | правнику | правници |
| count form | — | правника |
Serbo-Croatian
Etymology
Pronunciation
- IPA(key): /prâːʋniːk/
- Hyphenation: прав‧ник
Noun
пра̑внӣк m (Latin spelling prȃvnīk)
Declension
Declension of правник
| singular | plural | |
|---|---|---|
| nominative | пра̑внӣк | пра̑внӣци |
| genitive | правника | правника |
| dative | правнику | правницима |
| accusative | правника | правнике |
| vocative | пра̑внӣче | правници |
| locative | правнику | правницима |
| instrumental | правником | правницима |