Definify.com
Definition 2024
отпутовати
отпутовати
Serbo-Croatian
Verb
отпуто̀вати pf (Latin spelling otputòvati)
- (intransitive) to depart (set on a journey)
Conjugation
Conjugation of отпутовати
Infinitive: отпутовати | Present verbal adverb: — | Past verbal adverb: отпуто̀ва̄вши | Verbal noun: — | ||||
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | отпутујем | отпутујеш | отпутује | отпутујемо | отпутујете | отпутују | |
Future | Future I | отпутоват ћу2 отпутоваћу |
отпутоват ћеш2 отпутоваћеш |
отпутоват ће2 отпутоваће |
отпутоват ћемо2 отпутоваћемо |
отпутоват ћете2 отпутоваћете |
отпутоват ће2 отпутоваће |
Future II | будем отпутовао1 | будеш отпутовао1 | буде отпутовао1 | будемо отпутовали1 | будете отпутовали1 | буду отпутовали1 | |
Past | Perfect | отпутовао сам1 | отпутовао си1 | отпутовао je1 | отпутовали смо1 | отпутовали сте1 | отпутовали су1 |
Pluperfect | био сам отпутовао1 | био си отпутовао1 | био је отпутовао1 | били смо отпутовали1 | били сте отпутовали1 | били су отпутовали1 | |
Aorist | отпутовах | отпутова | отпутова | отпутовасмо | отпутовасте | отпутоваше | |
Conditional I | отпутовао бих1 | отпутовао би1 | отпутовао би1 | отпутовали бисмо1 | отпутовали бисте1 | отпутовали би1 | |
Conditional II | био бих отпутовао1 | био би отпутовао1 | био би отпутовао1 | били бисмо отпутовали1 | били бисте отпутовали1 | били би отпутовали1 | |
Imperative | — | отпутуј | — | отпутујмо | отпутујте | — | |
Active past participle | отпутовао m / отпутовала f / отпутовало n | отпутовали m / отпутовале f / отпутовала n | |||||
1 For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. 2 Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. |