Definify.com

Definition 2025

обучити

обучити

Serbo-Croatian

Verb

обу̀чити pf ‎(Latin spelling obùčiti)

(transitive) to train
(transitive) to teach

Conjugation

Conjugation of обучити

Infinitive: обучити		Present verbal adverb: —		Past verbal adverb: обу̀чӣвши		Verbal noun: —
Number		Singular			Plural
Person		1st	2nd	3rd	1st	2nd	3rd
Verbal forms		ја	ти	он / она / оно	ми	ви	они / оне / она
Present		обучим	обучиш	обучи	обучимо	обучите	обуче
Future	Future I	обучит ћу² обучићу	обучит ћеш² обучићеш	обучит ће² обучиће	обучит ћемо² обучићемо	обучит ћете² обучићете	обучит ће² обучиће
Future	Future II	будем обучио¹	будеш обучио¹	буде обучио¹	будемо обучили¹	будете обучили¹	буду обучили¹
Past	Perfect	обучио сам¹	обучио си¹	обучио je¹	обучили смо¹	обучили сте¹	обучили су¹
	Pluperfect	био сам обучио¹	био си обучио¹	био је обучио¹	били смо обучили¹	били сте обучили¹	били су обучили¹
	Aorist	обучих	обучи	обучи	обучисмо	обучисте	обучише
Conditional I		обучио бих¹	обучио би¹	обучио би¹	обучили бисмо¹	обучили бисте¹	обучили би¹
Conditional II		био бих обучио¹	био би обучио¹	био би обучио¹	били бисмо обучили¹	били бисте обучили¹	били би обучили¹
Imperative		—	обучи	—	обучимо	обучите	—
Active past participle		обучио m / обучила f / обучило n			обучили m / обучиле f / обучила n
Passive past participle		обучен m / обучена f / обучено n			обучени m / обучене f / обучена n
¹ For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. ² Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic.

Related terms

обуча́вати impf