Definify.com
Definition 2024
морати
морати
Serbo-Croatian
Verb
мо́рати impf (Latin spelling mórati)
Conjugation
Conjugation of морати
Infinitive: морати | Present verbal adverb: мо́рајӯћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: мо́ра̄ње | ||||
Number | Singular | Plural | |||||
Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
Present | морам | мораш | мора | морамо | морате | морају | |
Future | Future I | морат ћу2 мораћу |
морат ћеш2 мораћеш |
морат ће2 мораће |
морат ћемо2 мораћемо |
морат ћете2 мораћете |
морат ће2 мораће |
Future II | будем морао1 | будеш морао1 | буде морао1 | будемо морали1 | будете морали1 | буду морали1 | |
Past | Perfect | морао сам1 | морао си1 | морао je1 | морали смо1 | морали сте1 | морали су1 |
Pluperfect | био сам морао1 | био си морао1 | био је морао1 | били смо морали1 | били сте морали1 | били су морали1 | |
Imperfect | морах | мораше | мораше | морасмо | морасте | мораху | |
Conditional I | морао бих1 | морао би1 | морао би1 | морали бисмо1 | морали бисте1 | морали би1 | |
Conditional II | био бих морао1 | био би морао1 | био би морао1 | били бисмо морали1 | били бисте морали1 | били би морали1 | |
Imperative | — | морај | — | морајмо | морајте | — | |
Active past participle | морао m / морала f / морало n | морали m / морале f / морала n | |||||
1 For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. 2 Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. |