Definify.com
Definition 2024
мирити
мирити
Serbo-Croatian
Verb
ми́рити impf (Latin spelling míriti)
- (transitive) to reconcile
- (transitive) to conciliate, pacify
Conjugation
Conjugation of мирити
| Infinitive: мирити | Present verbal adverb: ми́ре̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: ми́ре̄ње | ||||
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | мирим | мириш | мири | миримо | мирите | мире | |
| Future | Future I | мирит ћу2 мирићу |
мирит ћеш2 мирићеш |
мирит ће2 мириће |
мирит ћемо2 мирићемо |
мирит ћете2 мирићете |
мирит ће2 мириће |
| Future II | будем мирио1 | будеш мирио1 | буде мирио1 | будемо мирили1 | будете мирили1 | буду мирили1 | |
| Past | Perfect | мирио сам1 | мирио си1 | мирио je1 | мирили смо1 | мирили сте1 | мирили су1 |
| Pluperfect | био сам мирио1 | био си мирио1 | био је мирио1 | били смо мирили1 | били сте мирили1 | били су мирили1 | |
| Imperfect | мирах | мираше | мираше | мирасмо | мирасте | мираху | |
| Conditional I | мирио бих1 | мирио би1 | мирио би1 | мирили бисмо1 | мирили бисте1 | мирили би1 | |
| Conditional II | био бих мирио1 | био би мирио1 | био би мирио1 | били бисмо мирили1 | били бисте мирили1 | били би мирили1 | |
| Imperative | — | мири | — | миримо | мирите | — | |
| Active past participle | мирио m / мирила f / мирило n | мирили m / мириле f / мирила n | |||||
| Passive past participle | мирен m / мирена f / мирено n | мирени m / мирене f / мирена n | |||||
| 1 For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. 2 Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. | |||||||