Definify.com
Definition 2024
излучивший
излучивший
Russian
Participle
излучи́вший • (izlučívšij)
- past active perfective participle of излучи́ть (izlučítʹ)
Declension
Declension of излучи́вший (no short forms)
| masculine | neuter | feminine | plural | ||
|---|---|---|---|---|---|
| nominative | излучи́вший izlučívšij |
излучи́вшее izlučívšeje |
излучи́вшая izlučívšaja |
излучи́вшие izlučívšije |
|
| genitive | излучи́вшего izlučívševo |
излучи́вшей izlučívšej |
излучи́вших izlučívšix |
||
| dative | излучи́вшему izlučívšemu |
излучи́вшей izlučívšej |
излучи́вшим izlučívšim |
||
| accusative | animate | излучи́вшего izlučívševo |
излучи́вшее izlučívšeje |
излучи́вшую izlučívšuju |
излучи́вших izlučívšix |
| inanimate | излучи́вший izlučívšij |
излучи́вшие izlučívšije |
|||
| instrumental | излучи́вшим izlučívšim |
излучи́вшей, излучи́вшею izlučívšej, izlučívšeju |
излучи́вшими izlučívšimi |
||
| prepositional | излучи́вшем izlučívšem |
излучи́вшей izlučívšej |
излучи́вших izlučívšix |
||