Definify.com
Definition 2026
изгонявший
изгонявший
Russian
Participle
изгоня́вший • (izgonjávšij)
- past active imperfective participle of изгоня́ть (izgonjátʹ)
Declension
Declension of изгоня́вший (no short forms)
| masculine | neuter | feminine | plural | ||
|---|---|---|---|---|---|
| nominative | изгоня́вший izgonjávšij |
изгоня́вшее izgonjávšeje |
изгоня́вшая izgonjávšaja |
изгоня́вшие izgonjávšije |
|
| genitive | изгоня́вшего izgonjávševo |
изгоня́вшей izgonjávšej |
изгоня́вших izgonjávšix |
||
| dative | изгоня́вшему izgonjávšemu |
изгоня́вшей izgonjávšej |
изгоня́вшим izgonjávšim |
||
| accusative | animate | изгоня́вшего izgonjávševo |
изгоня́вшее izgonjávšeje |
изгоня́вшую izgonjávšuju |
изгоня́вших izgonjávšix |
| inanimate | изгоня́вший izgonjávšij |
изгоня́вшие izgonjávšije |
|||
| instrumental | изгоня́вшим izgonjávšim |
изгоня́вшей, изгоня́вшею izgonjávšej, izgonjávšeju |
изгоня́вшими izgonjávšimi |
||
| prepositional | изгоня́вшем izgonjávšem |
изгоня́вшей izgonjávšej |
изгоня́вших izgonjávšix |
||