Definify.com
Definition 2024
изгонити
изгонити
Serbo-Croatian
Verb
изго̀нити impf (Latin spelling izgòniti)
Conjugation
Conjugation of изгонити
| Infinitive: изгонити | Present verbal adverb: ѝзгоне̄ћи | Past verbal adverb: — | Verbal noun: ѝзгоње̄ње | ||||
| Number | Singular | Plural | |||||
| Person | 1st | 2nd | 3rd | 1st | 2nd | 3rd | |
| Verbal forms | ја | ти | он / она / оно | ми | ви | они / оне / она | |
| Present | изгоним | изгониш | изгони | изгонимо | изгоните | изгоне | |
| Future | Future I | изгонит ћу2 изгонићу |
изгонит ћеш2 изгонићеш |
изгонит ће2 изгониће |
изгонит ћемо2 изгонићемо |
изгонит ћете2 изгонићете |
изгонит ће2 изгониће |
| Future II | будем изгонио1 | будеш изгонио1 | буде изгонио1 | будемо изгонили1 | будете изгонили1 | буду изгонили1 | |
| Past | Perfect | изгонио сам1 | изгонио си1 | изгонио je1 | изгонили смо1 | изгонили сте1 | изгонили су1 |
| Pluperfect | био сам изгонио1 | био си изгонио1 | био је изгонио1 | били смо изгонили1 | били сте изгонили1 | били су изгонили1 | |
| Imperfect | изгоњах | изгоњаше | изгоњаше | изгоњасмо | изгоњасте | изгоњаху | |
| Conditional I | изгонио бих1 | изгонио би1 | изгонио би1 | изгонили бисмо1 | изгонили бисте1 | изгонили би1 | |
| Conditional II | био бих изгонио1 | био би изгонио1 | био би изгонио1 | били бисмо изгонили1 | били бисте изгонили1 | били би изгонили1 | |
| Imperative | — | изгони | — | изгонимо | изгоните | — | |
| Active past participle | изгонио m / изгонила f / изгонило n | изгонили m / изгониле f / изгонила n | |||||
| Passive past participle | изгоњен m / изгоњена f / изгоњено n | изгоњени m / изгоњене f / изгоњена n | |||||
| 1 For the masculine; agent of feminine or neuter gender would use the feminine and neuter gender forms of the active past participle and the auxiliary verb, respectively. 2 Standard Croatian spelling: others omit the infinitive suffix completely and bind the clitic. | |||||||