Definify.com
Definition 2024
белег
белег
Macedonian
Noun
белег • (beleg) m
Inflection
Declension of белег
singular | plural | |
---|---|---|
indefinite | белег | белези |
definite unspecified | белегот | белезите |
definite proximal | белегов | белезиве |
definite distal | белегон | белезине |
vocative | белегу | белези |
count form | — | белега |
Serbo-Croatian
Etymology
From Proto-Slavic *bělěgъ, from a Turkic language.
Alternative forms
Pronunciation
- IPA(key): /běleɡ/
- Hyphenation: бе‧лег
Noun
бѐлег m (Latin spelling bèleg)
- mark, marker
- туморски белег ― tumor marker
- молекуларни белег ― molecular marker
- feature, trait, characteristic
- birthmark
- (Croatia) tax stamp, stamp (for applications and administrative expenses, not for postal services)
- свака фирма има свој лого и белег ― each company has its own logo and a stamp
- sign, signal, symptom
Declension
Declension of белег
singular | plural | |
---|---|---|
nominative | бѐлег | белези |
genitive | бѐлега | белега |
dative | белегу | белезима |
accusative | белег | белеге |
vocative | бележе | белези |
locative | белегу | белезима |
instrumental | белегом | белезима |
References
- “белег” in Hrvatski jezični portal
- Skok, Petar (1971) Etimologijski rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika (in Serbo-Croatian), volume 1, Zagreb: JAZU, page 150
- Речник српскохрватскога књижевног језика (1990, Друго фототипско издање), Матица српска, Matica hrvatska (Нови Сад, Zagreb), volume 1, page 171